Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Banka, pojam, vrste, funkcije". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Sadržaj

I Razvoj bankarskih poslova i banaka

II Pojam banke

III Opšta podela banaka

Centralna i emisiona banka

Depozitne (komercijalne) banke

Univerzalne banke (banke opšteg tipa)

Specijalizovane i granske banke

Poslovne banke

Štedno-kreditne organizacije

Poštanska štedionica

Štedionica

Štedno-kreditna organizacija

Štedno-kreditna zadruga

Ostale bankarske i finansijske institucije

IV Funkcije banke

Funkcije kreditnog posredovanja

Funkcija novčanog izravnavanja

Uslužna funkcija

Preduzetnička funkcija

V Vrste bankarskih poslova

Aktivni bankarski poslovi

ugovor o kreditu, lombard, relombard,

eskont i

reeskont.

Pasivni bankarski poslovi

emisioni poslovi.

izdavanje obveznica,

izdavanje založnica.

izdavanje blagajničkih zapisa.

izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i

ulog na štednju.

Neutralni bankarski poslovi

ugovor o depozitu,

ugovor o sefu

devizni poslovi,

klirinški poslovi i

bankarske garancije.

I RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I BANAKA

Prvi hankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja Ijudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000 godine pre nove ere, a sigumiji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a Ijudi koji su se njima bavili zvali su se "tezauri" (današnji pojm "tezaurisanje" podrazumeva povlačenje novca ili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanje.

U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili na klupi. Kako se sto na grčkom naziva "trapeza", to su oni dobili naziv "trapeziti". a u današnjem smislu reč "trapeza" označava banku.

U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se "angentarijus". Njihovi poslovi se u velikoj meri odražavaju na razvoj privrednog života, ali uticaj "argemarijusa" na vlasti i državne poslove postojao je sve veći. Menjačke poslove obavljala su druga lica koja su se zvala "tiumulatori".

 

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]